Uzroci i ispitivanje steriliteta

Uzroci steriliteta

Uzroci neplodnosti su brojni i delimo ih na: muški faktor steriliteta (koji je zastupljen u 25-40% slučajeva), ženski faktor steriliteta (koji je zastupljen u 40-55 % slučajeva), zajedničke faktore neplodnosti (u 10% slučajeva), nereznjašnjena (idiopatska) neplodnost koja se javlja u 10 % slučajeva.

 

U uzročnike muškog steriliteta ubrajamo

• testikularne uzroke neplodnosti – oni predstavljaju činioce koji štetno deluju na spermatogenezu. Spermatogeneza je pojam kojim se označava sazrevanje spermatozoida u testisima. Neki od uzroka koji dovode do poremećaja spermatogeneze su: nasledne abnormalnosti (Klinefelterov, Down-ov sindrom, cistična fibroza, Y hromozom mikrodelecija...), negenetski poremećaji razvoja testisa (atrofija testisa, kriptorhizam...), varikokela, zauške, orhitis, zračenja, hemioterapija, lekovi...
• posttestikularne uzroke - ovo su činioci koji oštećuju izvodne kanale i uzrokuju polnu disfunkciju
• predtestikularne uzroke koji predstavljaju hipotalamičko hipofizni poremećaj kao i poremećaje u hormonskoj podršci spermatogeneze
• infekcije (hronični prostatitis, epididimitis i orhitis)
• imunološke uzroke

Kada govorimo o uzrocima ženske neplodnosti moramo napomenuti da su najčešće u pitanju

• hroničan izostanak ovulacije ( koji se javlja u 30-40 %). U uzroke hroničnog izostanka ovulacije ubrajamo: Tarnerov sindrom, prevremenu insuficijenciju jajnika, luteinizirani nerupturirani folikul, smanjenu ovarijalnu rezervu zbog ranijih upala ili operacija na jajnicima
• tubarni faktor neplodnosti, odnosno neprohodni/zapušeni jajovodi
• nerazjašnjena (idiopatska) neplodnost, o kojoj se govori kada se odbace svi uzroci
• ostali uzroci

Ispitivanje neplodnosti

Rukovodeći se logikom postupnosti, po pravilu se ispitivanje započinje jednostavnijim dijagnostičkim postupcima, dok se oni složeniji ostavljaju za kraj, uz maksimalnu psihološku podršku bračnom paru.

 

Spermogram - Spermogram je analiza kojom se na najjednostavniji način, muški faktor isključuje kao uzrok neplodnosti. Normalan broj spermatozoida je više od 20 miliona/ml. Da bi se trudnoća ostvarila, od ovog broja polovina spermatozoida mora da bude dobro pokretna, ali i adekvatne morfologije. Smatra se da posle 55. godine života opada fertilnost muškarca. Ovom analizom se utvrđuje pokretnost i morfologija spermatozoida, nezrele i patološke forme…

 

Postkoitalni test - ovaj test je vrsta brisa koji se radi nakon odnosa. Na ovaj način, obavlja se ispitivanje vitalnosti, pokretljivosti i imunološka svojstva spermatozoida u cervikalnoj sluzi žene. Poželjno je da se ovaj test radi u sredini menstrualnog ciklusa jer se u tom periodu očekuje i ovulacija.

 

 

Mikrobiološka i virusološka ispitivanja – laboratorijske analize na neke od uzorčnika steriliteta – hlamidija, mikoplazma, ureaplazma, a od seroloških ispitivanja tu su analize HCV, HbsAg, HIV…

 

Ispitivanje hormonskog statusa - vrednosti reproduktivnih hormona

 

Folikulometrija - ultrazvučno praćenje rasta, sazrevanja i prskanja folikula (ovulacije)

 

Biopsija i histološka analiza endometrijuma

 

Citohormonska analiza vaginalnog epitela

FERN test - procena estrogenskog efekta na cervikalne žlezde u preovulatornoj fazi ciklusa

 

Sonohisterosalpinogografija

 

Histeroskopija

 

Laparoskopija

 

TESA/TESE

U slučajevima potpunog odsustva spermatozoida u eajkulatu (azoospermia) ili u slučajevima kada u ejakulatu nema morfološki ispravnih i pokretnih spermatozoida, u našoj bolnici se može uraditi punkcija odnosno biopsija testisa u cilju dobijanja dovoljnog broja spermatozoida koji se mogu upotrebiti u postupku vantelesnog oplođenja. Ova intervencija se radi u anesteziji, a uzorak tkiva dobijen hirurškom biopsijom se može i zamrznuti za buduću upotrebu.